Od kako je Nissan lansirao Qashqai, 2007. godine, odnosno tri godine kasnije i Juke, sve je evidentniji prodor kompaktnih, gradskih SUV, na račun mini vanova. Prodaja prvih je tako učetvorostručena u poslednjih desetak godina, dok su monovolumeni, posebno oni skromnijih dimenzija (C3 Picasso, Ford B-Max, Kia Venga…), na muci da ostvare željeni plasman. Nije zato nimalo slučajno što je Renault nedavno ukinuo proizvodnju Modusa, čije su fabričke hale ustupljene novom Capturu (fabrika Valladolid u Španiji). Tako je dokazao da najzad prati modne trendove, i da se sve više pažnje posvećuje dizajnu, jer Captur u svakom pogleduje deluje moderno i privlačno, iako njegove forme nisu toliko „egzotične“ kao kod gore spomenutog Jukea.
Kao što smo konstatovali nakon prvog pojavljivanja u javnosti (Salon automobila u Ženevi), svaka sličnost sa Clijom 4 i Zoe je namerna. Renault želi da podari svim novim modelima sličan stilski izraz. Znači, ogromna oznaka proizvođača na prednjoj masci, „upakovana“ između masivnih branika, sa ispupčenim blatobranima i visoko podignutom stražnjicom. Ukoliko imate Renault Captur, a želite da ga prodate brzo i lako, predlažemo da pogledate usluge za otkup automobila. A kako bi se istakla pripadnost tzv. crossoverima, klirens je znatno veći (+ 8 cm), na šta treba dodati i naplatke od 16 i 17 cola. Captur tako izgleda znatno znatno masivnije o svog duhovnog brata Clia, bez obzira što su spoljašnje dimenzije i dalje skromne. Ukoliko se i nije preterano izdužio (+ 6 cm), zauzvrat je mnogo viši (+13 cm) i širi (+4,5 cm). Ovoga puta, rekao bih da su odgovorni u Renaultu dobro analizirali šta sve doprinosi uspehu jednog modela, pa su se po ugledu na komšijki Citroen DS3, i ostala vozila u trendu (Mini, Fiat 500, Opel Adam…), pozabavili i bojama. Sa ukupno 9 osnovnih, u kombinaciji sa još 4, koje se odnose na aplikacije (oko prednje maske, farova za maglu i na donjim delu šasije), plus 3 tipa nalepnica (krov, poklopac motora i vrata od prtljažnika) i isto toliko boja felni, moguće ga je pesonalizovati, do te mere da ćete teško pronaći dva potpuno identična.
Sve navedeno utiče na njegovu atraktivnost, mada je sigurno da ima i onih koji na sve gledaju kao pomodarstvo i kič. Stvar ukusa, neka svako sam izvuče zaključke. Lično, obožavam da posmatram upitne poglede prolaznika, koji toliko toga govore, kao i da pročitam sa usana „mais qu’est ce c’est ca“ (ma šta je to), svaki put kada sam za upravljačem nekog noviteta. Svojevremeno, Renault je lansirao reklamni slogan u stilu: „Ca ne passera jamais“ (to nikada neće proći), izmejavajući se skepticima koji su tako nešto tvrdili za sada legendarne modele, tipa Renault 5, Clio, Twingo, Espace…Pošteđen ovakvih i sličnih komentara, Captur jasno želi da stavi do znanja kako je njegova budućnost zagarantovana! Opravdano samopouzdanje ili početnička sreća, pokazaće vreme, pozabavimo se zato realnim kvalitetima i manama.
Udoban i modularan
Po ugledu na spoljašnjost, i enterijer Captura igra na kartu boja. Po želji, moguće je izabrati između svetle i tamne unutrašnjosti, a zatim ga personalizovati sa još 6 različitih aplikacija, 3 teme (šare na upravljaču i sedištima, u skladu sa detaljima na krovu) i čak 12 različitih presvlaka. Već od drugog završnog nivoa, poseduju „zip“, kako bi se skinule i oprale, odnosno promenile.
Sam dizajn komandne table je sličan kao kod Clija, što se odnosi i na upotrebljenu plastiku. Gornji deo konzole je ipak od tvrde, dovoljno kvalitetne na oko, ukoliko ne i na dodir. Kome se ne sviđaju instrumenti kod Clija, u numeričko/analognoj kombinaciji, mora se pomiriti sa činjenicom da su, ukoliko ništa drugo, pregledni. Za razliku od ovog, više pažnje posvećeno je organizaciji unutrašnjeg prostora, gde pre svega mislimo na ogromnu fioku ispred suvozača (nazvana Easy Life), zapremine 11 dm3. Osim što je atraktivna (opet raznobojna), u nju staje znatno više stvari nego li u klasičan pregradak. Naprotiv, orginalni lastiši u boji, na naslonima prednjih sedišta, ne mogu da zamene klasične džepove. Predmeti koje bi trebalo da drže, u vožnji skliznu na pod.
Što se tiče raspoloživog prostora, kao i samog ambijenta, samo reči hvale. Pozicija za upravljačem je recimo viša za 10 cm, što omogućava odličnu preglednost ka napred. Uz sva moguća podešavanja sedišta i volana, prijatno se osećaju čak i veoma niske osobe. No principijelna prednost nad Clijom odnosi se na zadnju klupu, gde se, zahvaljujući velikodušnom međuosovinskom rastojanju od 2.606 mm (+ 17 mm), dobilo oko 25 cm za kolena putnika (+8 cm, tj bezmalo kao kod Lagune). Ne na račun prtljažnika, kao što bi se dalo pomisliti, jer osim što se vrata široko otvaraju, njegova zapremina varira između minimalnih 377 i maksimalnih 455 l. Smeštena na klizačima, sa amplitudom pomeranja od 16 cm, zadnja klupa se po potrebi adaptira putnicima ili prtljagu. Poseduje i duplo dno, kako bi se, ukoliko se obore nasloni, ostvarila ravna površina od 1235 l.
4×4 samo naizgled
Na putu, Captur ostvaruje dobar kompromis između udobnosti i vozne dinamike. Iako ima veoma veliki klirens, dokle god je ritam umeren, ne pokazuje previše podupravljanja u oštrim zavojima.
Zahvaljujući tome, ujedno ne strepi od neravnih zemljanih puteva, naravno suvih! Jer ne treba se zavaravati, isključivo sa prednjom vučom, namenjen je pre svega savlađivanju visokih ivičnjaka. „ležeće policajce“ i ispupčene šahtove prelazi sa lakoćom, a za one koji od njega očekuju malo više, predviđeno je da se ubrzo počne sa ugradnjom diferencijala sa ograničenim proklizavanjem, nazvanim Extended Grip. Trenutno ga možemo pronaći kod novog Scenica XMOD, a funkcioniše tako što prebacuje do 100 % obrtnog momenta na točak koji ima bolji kontakt sa podlogom. Tek toliko da ne prepusti teren najnovijem konkurentu, Peugeotu 2008, koji poseduje sličan sistem (kršten Grip Control). U svakom slučaju, statistike kažu da manje od 5 % kupaca u ovom segmentu poručuje integralnu transmisiju, tako da ni jedan ni drugi nisu uzeli preveliki rizik, ponudivši ih samo sa prednjim pogonom.
Po pitanju agregata, svi su poznati od ranije, što znači da se može birati između jednog dizela 1.5 dCi/90 i dva benzinska. Slabiji trocilindarski je ovde na muci, što se ne može reči za 1.2 TCe 120 KS, isključivo u sprezi sa odličnim šestostepenim automatskim menjačem. Nazvan EDC, poseduje dvostruku spojnicu, zahvaljujući kojem se prelazi odvijaju izuzetno brzo, bez imalo oklevanja i cimanja. Zaista mi se svideo ovaj „koktel“, više nego li 1.5 dCi, sa petostepenim ručnim menjačem.
Ubrzanje iz mesta je recimo osetno bolje (nepunih 11 s, umesto 13 s kod dizela), a i nivo decibela je niži. To nikako ne znači da je 1.5 dCi bučan, štaviše, u konstantnom režimu rada praktično je nečujan. Osim toga, poseduje veći obrtni moment od 220 Nm (1.2 TCe 190 Nm), iako je prilično „šupalj“ ispod 1.500 o/min. Treba reći da je Captur teži za oko 100 kg od Clija 4, što se u izvesnoj meri odražava na performanse, iako motor zadovoljava u većini situacija. Nešto je viša i potrošnja, nakon nedelju dana probne vožnje, zabeležili smo prosek od oko 6 l. Na otvorenom putu lako siđe i do 4,5 l, dok po gradu praktično nikada ne prelazi 7-7,5 l. Moramo naglasiti da uz njega ide efikasni Stop&Start sistem, koji doprinosi ekonomičnosti i niskom nivou izduvnih gasova (samo 95 gr/CO₂ po kilometru). U poređenju sa njim, benzinac troši i do dve litre više, konkretno, nakon kraćeg druženja putni računar pokazao je prosek od 7,8 l.
Za šaku evra više
U Srbiji, Captur je skuplji od Clija i Clija Grandtour (karavan) za 1.700 evra, naravno sa istim motorom i sličnom opremom. Nije za zanemariti, posebno ukoliko ga poredimo sa karavanom, koji se pokazao isto tako talentovanim i prostranim. No, recimo da je izbor Captura stvar srca, te se ova suma može relativizovati. Najniža cena za osnovni 0.9/90 Authentique iznosi 12.590 evra (sa uračunatim popustom od 1.000 evra), ali uz ovaj završni nivo ne očekujte eksploziju boja i mnoge druge atraktivne „gedžete“. Expresion nudi znatno bogatiju opremu (aluminijumske naplatke od 16 cola, manuelni klima uređaj, presvlake u boji, hrom na karoseriji, maglenke, karticu „slobodne ruke“…), no, tek kod Dynamique sve je kao na fotografijama. Ovde se podrazumevaju aluminijumski naplaci od 17 cola, dvobojna karoserija, automatska klima, upravljač i ručica menjača obloženi kožom…, i pre svega famozni multimedijalni sistem MEDIA NAV, sa ekranom osetljivim na dodir (prečnik 17,8 cm).
Svega tu ima, od internet konekcije, navigacionog sistema Tom Tom, kontrole zagađenosti vazduha…, pa sve do integrisane kamere za pomoć pri parkiranju. Uzgred rečeno, uzevši u obzir vidljivost unazad, uopšte nije na odmet. Uz ovaj završni nivo, dizel košta 16.890 evra, dok za 1.2 TCE/120 EDC, treba 17.090 evra. Uskoro se očekuje i 1.5 dCi/90 EDC, što nije slučaj i sa snažnijom verzijom od 110 KS. Šteta, jer upravo bi ovaj agregat bio prava mera za simpatični Captur.
Zaključak
„Le directeur de style Renault“, ili po naški rečeno glavni dizajner, Holanđanin Laurens van den Acker, nosi isključivo patike, šarene do bola. Stavlja ih čak uz pantalone, sako i kravatu, jedino obraća pažnju da ih uskladi sa bojama automobilima koji vozi. Ovakva pasija odrazila se na stil njegovih poslednjih kreacija, posebno kada se radi o Capturu, gde nema kraja igri boja i nijasi. Sva sreća, ovako dopadljiv „hipi“ stil, popraćen je i realnim kvalitetima, koji po svemu sudeći „pale“ kod klijenata. Renault je objavio da su već u startu optimističke prognoze o prodaji, prebačene za 30%, kupci u prodajnim salonima vide samo Captur! Tim bolje po njega i financisko zdravlje proizvođača, koji bi se, nakon par uspešnih kreacija, trebalo poboljšati…
Izvor: VreleGume
